Evo i nastavka popularne priče o tondinima o "prigodnom" ronjenju nakon nastupa Submanije na Ekipnom prvenstvu Hrvatske u Hvaru 2011.

II dio – od Vrboske do Lučica

Budim se ujutro sav sretan šta nismo planirali ranojutarnje buđenje.  Svjesno odugovlačim skupljanje stvari po kući, a Ante i Helie polako se pakiraju.  Ja u glavi planiram rutu po mojim standardnim obližnjim poštama, i tek oko 9 polako ulazimo u brod sa stvarima.  U prilog mi ide i malo burina, pa objašnjavam ekipi da tako i tako ne možemo 'vanka'.  Nakrcali smo pun brod opreme, i već se mislin kako mi se neće dat preksutra sve iskrcat u Splitu...

 

Pomalo sve sakrivan po kabini, gavunima, i kad se sve posložilo, krećemo.  Plan je prvo na obližnji brak okušat sreću sa zubacima, iako burin koji je puha poprilično ujutro, ne obećava.   Izlazimo iz vale i brzo zaključujen da ima još puno mora i okrećen brod u zavjetrinu otočića Zečevo.
Brzo smo se dogovorili, i Helie koji je već u odjelu ulazi u more, šaljen ga u 'bok od škoja' di bi treba u šulji možda naletit na koju komarču, a dublje prema punti ima i zanimljivijeg terena. Ante i ja se odlučujemo za kratko testiranje arsenala na priručnu limenku – metu koju smo našli na dnu.

TEST

Posebno me veseli testiranje 'rolera' – Slicer Combo 90, proizvođača Subcrafta. 

Ante je naravno prije mene u moru i već slaže metu, i ja mu se pridružujem.  Prvo Ante puca iz svog Shadowa sa 3x16, i strijelom od 7,5.  Divim se pogotku na 4.5m od vrha puške, a strijela skroz prolazi kroz limenku.  U međuvremenu slažem rolera, i Ante ponovo zaranja.  Opet pogodak, malo niže od prvoga, ali strijela prolazi kroz metu samo do pola.  Antin zaključak nakon jednog pucaja je da roler ipak ima trzaj, naravno manji od nabildanog Shadowa, ali je ugodno iznenađen preciznošću i dometom s obzirom na dvije 16tice, lako natezanje, i pokretljivost koju puška ima.  Njegov rezime je želja za testiranjem dužeg modela koji bi se više mogao uspoređivati sa njegovom 120tkom, šta bi trebala biti puška sa roler set-upom dužine oko 105cm.  Uzimam rolera i ugodno sam iznenađen pokretljivošću, imam osjećaj kao da držim običnu 90tku u ruci.  Bez problema nategnem gume, i okrećem ga s donje strane kako bi nategnuo dužu gumu na drugi pin.  Ante me u čudu gleda, on nije 'pojačao' gumu koja ide preko rolica!!  Zaranjam i gledam metu, čini mi se daleko, ne znam jesam li ikad tako daleko pucao na neku ribu.  Lagano nišanim i pucam, PROMAŠAJ! Gledam u čudu, a tondin odozgo mi se smije...promašaj je klasičan, lijevo, dolje.  Zaključujemo da sam preslabo držao pušku.  Uzimam Shadowa i nekako se moćno osjećam dok ciljam metu.  Ipak je to 'komad' drva.  Pucam i...opet PROMAŠAJ!! Kroz more čujem smijeh i već pomalo iznerviran izranjam.   'Pa kako ti to...!?!??!' pita me Antiša kroz smijeh, a ja se mislim da moram u teretanu ili na neki drugi način zbildad desnu šaku. 
Uzimam sad svoju pušku i sa dvije navodne 16tice računam na siguran pogodak.  Opet nišanim bez 'kompenzacije' i strijela jedva dolazi do mete, ali kojih 30 centimetara niže.  Ante se više i ne smije već samo koluta očima...katastrofa, pa šta mogu s ovim ulovit?!  Vraćam se u brod i stavljam 3 nove 14tice na svoju pušku.  Ovaj put rezultat je obečavajući, promašujem samo malo u ljevo, kao i sa druge dvije puške.  I opet moram objašnjavati šta se dogodilo...Uzimam ponovo rolera i sada pokušavam pucati više instiktivno, i rezultat je puno bolji, strijela prolazi neposredno uz limenku, sa lijeve strane.  'Zadovoljan' ovim pokušajem ponovo uzimam svoju pušku i bez nišanjenja pogađam u donji dio limenke.  Ajde bar nešto, zaključujem i tražim pogledom Antino odobravanje, koji nije uopće ispratio ovih mojih zadnjih par pokušaja. 
Ulazimo u brod i skupljamo puške, konope, gume...Zaključujem da roler ima puno potencijala, da bi se trebali malo upucat, i eventualno neke stvari prilagoditi, individualizirati.  Na mojoj drvenjači je malo duža strijela, a na roleru je bila kraća, šta je vjerojatno znatno utjecalo na moje nišanjenje, kao i moja navika 'slabašnog' držanja puške.  Kako bilo, roler me ugodno iznenadio dometom, preciznošću, i zapravo jednostavnim konceptom.  Smatram da bi za neki konkretniji test, trebalo ipak pokušati malo ozbiljnije upucati rolera, sa različitim setupima, guma, strijela, dužine, debljine, dok bi se pronašao optimum. Za taj dan se ipak odlučujem za svoju pušku sa 3x14.
Dižemo sidro i tražimo tondina koji je negdi ispred nas na putu na brak. Bura je već skroz stala, vrime je fenomenalno, bonaca ka ulje.  Kupimo Helia koji prepričava kako ništa nije našao osim zanimljivog terena, zida, nešto manjih fratri i kantara, pokojeg šarga ispratio pogledom u dubinu.

BRAK

Napokon dolazimo na brak.  Vrh je na karti ucrtan na 18m, no večina ovog 'vrha' je na 20m dubine.  Nakon malo lutanja preko braka odlučujem se za 'plitki' istočni dio glave i bacamo sidro.  Računam da bi eventualna riba trebala dolaziti zapadnije, ili čak iz sjevernog dubljeg i strmijeg dijela braka.  Polako ulazimo u more jedan za drugim i sa par podrona pokušavam skužit di smo točno, koja je dubina i di treba tražit ribu.  Napokon se lociram, iako mi mutnjikavo more zadaje probleme, i već u trećem zaronu vidim par zubaca u prolazu. Procjenjujem ih na 2-3kg i čekam da okrenu prvi krug tako da mogu izroniti. Odmah iza mene Helie zaranja.  Čekam sa nestrpljenjem da izroni, očekujući eventualan ulov, i pogledom tražim Antu koji je 15tak metara iza nas.  Helie izranja i podnosi izvještaj -  par ljepih komada se vrti oko ruba dometa, a par macana daleko iza.  Računamo da bi Antina duža čeka i koji metar dublje moglo dati dobre rezultate.  Ante zaranja, i nakon par minuta poražavajuća informacija...NEMA ih...  Pomalo razočaran ponovno zaranjam par metara dalje, i opet vidim dva dvokilaša, sada već vidno nervoznih prolaze daleko van dometa i okret u dubinu...izranjam i savjetujem Anti da proba još koji put, malo dublje prema rubu braka, a Helie i ja idemo u drugom smjeru, pregledavajući malo teren i zanimljive škripe.  Ovaj brak je jako blizu naseljenim mjestima sa puno brodova, i gotovo su svakodnevno na njemu mreže, vrše, parangali, tako da ne pronalazimo ništa, iako teren izgleda fantastično.  Dolazimo do broda, i vidimo da Ante pliva prema nama.  Krcamo se u brod, a Ante baca jednog zuba kilaša u brod.  Ajde, bar nešto, obećavajući početak dana (iako je več bliže podne nego rano jutro).

LAMPUGE

Dižemo sidro (8kg i 6m lanca sa 20+m dubine) i mislim se dobro da nisam sam .  Krećemo na drugu poštu, isturenu puntu, poznatu po tome da stalno 'vuče' ribu.  Sidrimo se nasred punte, ulazimo u more, i vodim ekipu prema strmijem dijelu gdje se uglavnom drži riba.  Tu sam često viđao lijepe šarge a i kavale nisu rjetkost, čak i na čeku znaju izvirivati ispod kamenitog terena...dolazim na početak terena i radim čeku na 15m.  Nema ničega, ta savjetujem Helia da padne par metara dalje gdje očekujem dubinu 18-20m.  Dok on priprema zaron Ante i ja plivamo paralelno sa rubom vidljivosti dna koje je ovdje bilo na skoro 20m.  Helie izranja i prenosi doživljaje – jato šaraga ga je napalo iz dubine, nažalost nije pokušao pucati zbog udaljenosti na kojoj su se držali.  Ante odmah zaranja par metara dalje.  Izranja sa ispaljenom puškom, no bez ulova, promašaj šarga na rubu dometa.  Polako se radujemo, ali veselje ne traje dugo, jer nam kolega objašnjava da je bio na 25m i da tu tek počinje rub iz kojeg vjerojatno dolazi riba.  Pripremam zaron malo ozbiljnije.  Propadam u dubinu i gledam teren.  Isto kao i pliče, puno kamena, procijepa, pragova.  Dolazim na vrh usjeka, pogled na sat kaže 26.5m.  Gledam okolo, a duž cijelog ruba se vrte kavale, od manjih do komada preko kila.  Ulaze i izlaze ispod podlokane stijene ispod mene, a iz lijevog dijela usjeka izlazi jedan veći komad, možda i 1.5kg.  Okrećem pušku i pucam.  Promašaj!?!?  Razočaran izranjam, još uvijek pod dojmom koji su na mene ostavile kavale, možda i 20tak komada koje su kružile oko usjeka.  Ante ponovo zaranja, ali bez rezultata, izgleda da su se veće kavale prepale mojih aktivnosti i pozabijale u rupe, a male nije htio gađati.  Helie zaranja i zaključujemo da je procijepa previše, na cijelom potezu od 25-30m i teško da ćemo tu išta uloviti.  Plutamo tako nasred mora, i Ante se odlučuje za još jedan zaron. 
Dok Ante priprema zaron, mi zamišljeno gledamo u dubinu.  Odjednom čujemo nejgovo gugutanje na površini i dižemo pogled, a prema nama se kreće plova od nekih 20tak lampugi, između kila i dva.  Polako nišanimo i pucamo jedan za drugim.  U čudu gledamo kako Ante promašuje, a prazna sulica tone.  Riba dolazi do Helia i mene, i oboje pucamo i promašujemo!??!  Čuje se smjeh, dok lampuge bezbrižno plivaju oko nas.  Čujemo nečiju viku 'Nateži, nateži!'  Vidim da je Ante već spreman za drugi pokušaj, i lakoćom pogađa jednu, Helie iza njega puca i još jedna je na strijeli...Užurbano vućem k sebi strijelu i natežem dvije gume.  Pratim jato koje mi se približava dok kruži oko dvije ribe na njihovim puškama.  Biram veću i ciljam malo iza glave, pratim je lagano i pucam kad se skroz približila, i skidam i drugu iza nje u jednom šutu.  Okrećem se slavodobitno prema ekipi, a Helie mi daje u ruke i njegovu pušku, na kojoj su dvije ribe, koja je već zapetljana za Antinu, dok on grabi malu pušku sa bove.  Mislim se, nema šanse, ja s tom puškom nisam ni škarpuna na Premudi mogao pogoditi, ali Helie plivajući za jatom na 5-6m dubine pogađa još jednu lampugu, sa mojim 'prerađenim' viperom od 50tak cm .  Zadovoljni, sa 6 komada plivamo prema brodu, dok Ante zapetljan u dvije puške pokušava ostat na površini i polako postaje nervozan.  Planiram pripremiti uteg za 'brazilijanu' u nadi da iskopamo još kojeg šarga ili kavalu, ali Antina nervoza, zapetljane puške i maestral koji počinje sve jače puhat mijenjaju plan.  Kupimo se polako u brod i mijenjamo lokaciju.  Odluka je pala na zaklonjenu uvalu i malo odmora uz corny i banane.

Helie je nestrpljiv i odma ulazi u more. Upućujem ga uz puntu uvale gdje ima zid sa šarzima.  Dok on odlazi, Ante i ja završavamo obrok i 'tankamo' se vodom, izotonicima, elektrolitima... Nakon pola sata odmora krećemo po tondina kojeg nalazimo na punti.  Procjenjujem da je tek došao na pravi teren, i nedajemo mu priliku, već odlazimo na drugu stranu uvale gdje je zanimljiv 'jezik' koji se strmo ruši u dubinu sa jedne strane, i sa glavom i zidom na vrhu.  Maestral već dobro puše, ima dosta mora, a i kurenat je popriličan.  Helie i Ante zanemaruju veći dio terena i odmah dolaze do 'glave' gdje sam ja viđao lijepe šarge.  Polako pretražujem jedan manji dio terena i razočaran nedostatkom 'života' plivam prema njima.  Dolazim do ruba i vidim da će bit naporno, puno je kurenta i mora, a vrh glave je na 23m.  Zaranjam uz rub i gledam u procjep na vrhu, gdje sam viđao lijepe šarge, međutim nema ih.  Pogledavam ispod sebe, a u podnožju zida vidim lijepe fratre i par lijepih kaval.  Izranjam prema Heliu, i izvješćujem...oni su to već sve snimili, i Ante priprema zaron na kavale.  Ante zaranja i šulja se polako uz rub, propada niz zid i skida jednu lijepu kavalu.   Sličan zaron nešto kasnije daje isti rezultat, dok se Hela i ja uzalud natežemo sa dubinom i kurentom, i uglavnom pogledom ispraćujemo ribu ispod zida.  Ubrzo zbog valova i kurenta odustajemo i plivamo prema brodu. 
U brodu zadovoljni gledamo u jaceru, i odlučujemo se zvati nekog od mojih ukućana da dođe autom po ribu, jer nam naše zalihe leda ne ulijevaju sigurnost za još dva dana na moru.  Vraćamo se u Basinu, i stari ponosno uzima ribu.  Par brzih priča da mu zadovoljimo znatiželju o ulovima i krećemo dalje, nemamo još puno dana, a plan je odraditi još jednu poštu i doći do Lučica na Braču. 

 

Tučemo drito u maestral i valove, putem prema slijedećoj poznatoj pošti, sa iznimno atraktivnim terenom, zidom, dvije velike glave prošarane usjecima i škripima, gotovo savršenim za nailazak nekog gofa, kirnje, zubaca...
Brzo se sidrimo u zavjetrini i plivamo prema dubini, polako pretražujući teren.  Ante ide prvi, ovdje je već ranije viđao kirnje.  Nažalost, ništa nismo ovdje iskopali, a polako se već sve slabije vidi.  Par zadnjih zarona, više u smislu razgledavanja terena nego u lovu, i plivamo prema brodu. 
Brzo se pakiramo, presvlačimo i skupljamo stvari po brodu, i krećemo prema Braču.  Mrak polako pada i za nama ostaje Hvar, nakon dva dana intenzivnog druženja.
Po mraku stižemo u Lučice, vezujemo brod, i planiramo večeru.  Jedna od lampugi ide na gradele, uz brdo pašte koja se kuha abnormalno dugo...kljucam za stolom i hrana napokon stiže.  Mrtvi umorni trpamo spizu u sebe i pogledavamo satove.  Čudim se samom sebi, dubinama i vremenima zarona, posebice nakon prethodnog dana i ronjenja na natjecanju.  Računam da se sutra neću moći pomaknuti, a čeka nas još jedan dan izazovnih dubina, i Anti dobro znanih mikrolokacija na Braču.  Slažemo se u krevete i gotovo u isti tren svi tonemo u san.

To be continued - nastavlja se!!! :)