Do prije nekoliko mjeseci nisam ni sanjao da bi ikada mogao biti instruktor ronjenja, nekako mi je sve bilo daleko, a instruktore koje sam poznavao gledao sam kao polu supermene koji su spremni u bilo kojem trenu napraviti u moru nešto meni nedostižno. Povremeno mi je prolazila ta ideja glavom, kako sam sve vise svog slobodnog vremena provodio u moru, ali kada bi mi proletila ta misao glavom, u sljedećem trenu bi mi nešto reklo... ma jesi ti normalan, nemaš šanse.

 Tako je jedan dan zazvonio telefon... Boris

-          Oćeš ic na instruktorski?

-          Hm... Kada? Kako? Sto?

-          Pokušavam srediti da nam dođe instruktor iz Grčke održavti instruktorski, treba nas biti minimalno 3. Cijena xy eura.

-          Do kad da ti javim?

-          Imaš 3 dana

Nakon 3 minuta, i zbrajanja koliko novaca trenutno imam, a bas sam bio počeo štediti za nekakav auto, nazovem Borisa

 -          Idem, koji su datumi?

-          Ciljamo one dane kada imamo 1.5. pa se spaja s vikendom da sto manje izostaješ s posla.

-          Odlično. Triba nać trećega ili još kojega.

-          Dogovoreno

Nastavak članka

http://www.submania.hr/index.php?option=com_content&task=view&id=337&Itemid=1