Tri tjedna apstinencije od slanog medija od mene su učinile nefunkcionalno biće... Propuštena subota boli, pa  smo tako Kvida i moj sitnjavor zadužili nedilju…

Dva tjedna bez gumenjaka koji je završi u Vodicama u toplicama... Meštri su minjali nosače motora koji su u tri godine „peglanja talasa“ otišli u papar, tako da nam ovaj odlazak na more dojde ko neka premijera…

Buđenje je u pet… Kvida javlja u 5,30 da je na mostu, da uspješno izbjegava zečeve po cesti i sve teče po planu… ja za to vrime spreman opremu i gumu… još se samo triba natankati i fijuuuu… vozin prema pumpi… ali ne mogu je najti… tu je bila… više nije, sad su tu bageri… pumpa, di je pumpa?   demo dalje, Istrabenz još ni otvorena… moraćemo se okrenuti…  

Sad smo nabenzinani…. idemo prema Sukošanu…. bacamo gumu i tribalo bi krenuti… već je 7,30 i zaboravi san kombinezon…  
Pičimo prema Kulfu, slatke problemčiće stvaraju nam plivarice sa svojim dosadnim maretama koje smo primorani preskakati… vjerno se mimoilazimo… ja vanka one unutra... kad se vraćan, obrnuto… koja idila,… savršena simbioza…

Prva pozicija, olovajen se sa 17 kg olova, i iden na agače… ma ne,… iden posjetiti jednu zimsku ljubavnicu koja voli duge i plitke bužice…  

U jednom od prijašnjih posjeta procijenjena je na cca. 8 kg, nadan se da se je u međuvrimenu obilato sladila.  

Jako je mutno i škuro, i triba odabrati alat… odlučujem se za tikovu 96-icu, limitirane serije, kultnog proizvođača… pojedinci na forumu je hvale pa ćemo joj pokloniti povjerenje…   

Taktika se svodi na lagano šuljanje i iznenađenje lovine, znan da će mi dati jako malo vrimena prije nego se spremi u svoje tamne i sigurne odaje…. ispred kojih onda mogu samo plakati… ako je ne uvatin na livu nogu…

Par onih iz pete i već sam u mediju, putujen kroz tišinu, škurin tunelom…. nadan se da nema ježeva… pomalo napredujen i dolazin u fazu kad bi tribalo namistiti alatku i upaliti lampadinu…. 10W struje u tamnoj i mutnoj buži… krcatoj nekih prozirnih ribica stvara kod mene neki čudan osjećaj… vidin glavu… i čini mi se poštena…. zbog muteži čini mi se daleka,… da pucan?...

Glava se okriće i kreće prema sigurnosti… Sad! (ili ćeš morati ponoviti prošnju ko neuvjerljiv prosac)... G20 su se zgrčili… strela poletila… a ja …ko posran… vučen najlon… zapelo je ali nema  znaka života…. fula san je... idem po zrak, zaboravi san da bi tribalo udahnuti.

Ko zadnji diletant izlazin na zrak ostavljajući pušku u dubini teritorija njenog veličanstva…. srađujen dojmove i iden zadovoljiti znatiželju.

Prolazin sad već poznatom „utabanom stazom“ ulazin desno i vidin da me ljubavnica čeka... moja je.

Pogođena je točno po sredini tijela, pa joj strela ne da da uđe dublje u bužu… izlazin sa osmjehom vukući za sobom konop koji vezujem oko prvog pogodnog kamenčića. 

Klaudio ulazi kao kamerman… ovo što predstoji tribala bi biti rutina…

Osigurajen je sa još jednom šipkom, zlu ne tribalo, ali je ne uspijevam uspavati.

Sad je na redu „ubojica“ strela bez pera, samo di je?... ostala u garaži… prilikom odlaska na servis izbaci san je zajedno sa torbom za puške.
 
Ipak ima jedna 60-tka sa šipkom za osti… U slijedećem uronu pokazala je svu svoju efikasnost… ljubavnica je doživila posljednji orgazam… trenutno je prominila boju i počela tresti repom…. Još jedan uron i ugledala je svitlo nedjeljnog dana.